Petar Bozovic

Petar je rodjen u Zemunu 1946.godine.
Imao je izuzetno teško detinjstvo. Majka mu je preminula, a oca su mu, nakon povratka iz nemačkog zarobljeništva, odveli na Goli otok. Bio je smešten u Domu za ratnu siročad odakle su ga kasnije uzele baba i njena sestra i odvedele iz Beograda u Kolašin . One su ga podizale i vaspitavale i sve što u životu što zna o moralu, naučio je od njih. Kada jesa takvim vaspitanjem , kako sam kaže, ponovo došao u Beograd, nije mogao da potone, ma koliko izazovi bili veliki .
U Beogradskoj varoši je uživao (kao pasionirani ljubitelj knjževnsoti) u večerima poezije, izložbama, pozorišnim predstavama…
Zbog neslaganja sa maćehom odlazi u Pariz, gde shvata da zapravo ne pripada i po povratku u svoj grad upisuje dva fakulteta: apsolvirao je italijansku književnost i diplomirao glumu na Akademiji.
Izdržavao se radeći razne poslove , spavao gde kod je stigao, a preko dana marljivo pohadjao fakultete.
Već na drugoj godini glume dobija epizodnu ulogu u seriji Maksim našeg doba, od kada njegova karijera počinje da cveta. U toku svoje pozorišne ,filmske i televizijske bogate karijere ostvario je preko stotinu uloga.
Svoj raskošni talenat pokazao je u raznim žanrovima, a upamćen je po brojnim ulogama u ostvarenjima kao što su : Derviš i smrt, Leptirica, Grlom u jagode, Nikola Tesla, Više od igre, Braća po materi, Lepa sela lepo gore, Moj rodjak sa sela, balkanska braća, Smrdljiva bajka i mnogim drugim.
Pored filmskih i tv ostvarenja, njegovo izvodjenje monodrame Matije Bećkoviča ' Reče mi jedan čo’ek, ćeraćemo se još kad budem mlađi’ (pored ostalih pozorićšnih uloga) je samo još jedno od genijalnih ostvarenja ovog majstora glume.
Kao sjajni besednik, recitator i doajen filsmog glumišta Božović je dobitnik brojnih nagrada i priznanja. Izmedju ostalih postaje postao je laureat priznanja 'Pavle Vuisić' za izuzetan doprinos srpskoj kinematografiji kao i prvi glumac koji je imenovan za počasnog građanina Niša.
Živi i radi u Beogradu.

StefanVukic.html